Ministar u Vladi Srbije ističe da, ako želimo da mislimo na Srbiju, moramo misliti i na sela Srbije, koja polako, ali sigurno, nestaju. Ističe da je jako važno "osvetliti" ovaj problem, odnosno izneti ga javnosti, a problemi su počeli da se rešavaju formiranjem zadruga. Za godinu i po dana formirano je čak 340 zadruga, što je impresivan rezultat.
Širom Evrope primetan je trend povratka ljudi na selo, ali bi u Srbiji svi i dalje da žive u gradu. Naša zemlja decenijama je bila poznata kao agrarna zemlja, u kojoj je veći deo stanovništva živeo upravo na selu.
Nažalost, srpska sela danas ostaju bez žitelja. Ovaj trend krenuo je već posle Drugog svetskog rata. U početku su selo napuštali mahom muškarci koji su odlazili na školovanje u veće gradove.
Prema nekim podacima od 4.600 sela koliko ih je registrovano u našoj zemlji, na putu izumiranja je skoro svako četvrto. Prema demografskim podacima u 1.900 sela nema ni žive duše, dok u 200 sela nema nijednog stanovnika mlađeg od 20 godina.
Istraživanja, nažalost, pokazuju i da će za deceniju i po sa mape naše zemlje nestati još 1.200 sela. Od 1950. do 2000. godine iz srpskih sela u gradove ili van zemlje prešlo je skoro osam miliona ljudi.
Ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić ističe da, ako želimo da mislimo na Srbiju, moramo misliti i na sela Srbije, koja polako, ali sigurno, nestaju.
Ljudi nekada budu ravnodušni prema statističkim podacima, ali kada odete na teren vidite zatvorene kuće, zapuštena dvorišta, porušene dimnjake. To ne sluti na dobro i to je onaj usud pustog mesta koji se polako nadvija nad rubnim, brdsko-planinskim područjima i zahteva akciju. Nema govora - akcija! I zato nam treba tim, operativna reakcija - kaže Krkobabić za emisiju "Pravac".
Foto: TV Pink Printscreen
Ističe da je jako važno "osvetliti" ovaj problem, odnosno izneti ga javnosti. Kaže da su komunikacije danas dobre, da se grade magistralni i lokalni putevi.
- Imamo IT veze, dobre komunikacije i stvaraju se uslovi kao u Evropi: da mladi čovek krene da se bavi nečim čime ne mora da se bavi u velikom gradu, odnosno nečim čime može da se bavi i na selu. IT tehnologija ne zahteva više ofise, kancelarije, službene zgrade, već se njome možete baviti i iz stana i kuće - kaže ministar. Dodaje da je ključ u mladim ljudima, a pre svega u mladim ženama koje, kako ocenjuje, određuju sudbinu Srbije.
Kako kaže, one odlučuju gde će i da li će zasnivati porodicu, te je važno, između ostalog, ponuditi im vodovodnu, kanalizacionu i elektronsku vezu.
- Treba da imaju u ponudi i vrtić, i školu, i lekara, i prodavnicu, i dom kulture koji je u funkciji - kaže ministar, dodajući da je važno probuditi odgovornost za lokalnu zajednicu. Ističe da je važno oživeti domove kulture, da je važno uvesti mobilne lekarske ekipe, ali da je za sve važno da postoji i rešenost predsednika lokalne samouprave.
Foto: TV Pink Printscreen
Kada je reč o akciji "500 zadruga u 500 sela", Krkobabić kaže da ogroman broj ljudi živi na svojim imanjima, na porodičnim gazdinstvima, te da ih se niko ne seti, a država samo onda kada treba da plate porez.
- Ideja je da ta porodična gazdinstva od, u proseku, 4,5 hetara oživimo, a možemo ih oživeti samo ako ih udružimo u zadruge. Krenuli smo ambicijozno: "500 zadruga u 500 sela" i ispostavilo se da su za godinu i po dana sami poljoprovrednici osnovali 340 zadruga. Država je prvi put u istoriji Srbije izdvojila novac za formiranje zadruga: 200 miliona prve godine, pa 800, pa sad preko 700 miliona bespovratnih sredstava za stimulaciju formiranja zadruga - kaže Krkobabić.
